Strazbur naložio Srbiji da obešteti "otporaša"

Држави треба да плате они одшету зато што су јој рушили углед ови сорошеви плаћеници. Штета што вас Марко није ликвидирао, јер за издају земље и сарадњу са стрнаним непријатељима зна се шта следи. Багра издајничка.

vazelin protiv otpora

Objektivno, Đinđić je želeo da kontroliše situaciju, i da smanji broj onih koji su mogli vršiti ogromne pljačke. Njegova vlada je bila koaliciona, sa 17 partija koje su učestvovale u vlasti. Lideri ovih stranaka su, barem većina njih, bili obične protuve, ali vezani za razne obaveštajne centre, čije interese su zastupali. Njemu su, tako, bile vezane ruke.

Za njegovog života, Srbija je dobila nekoliko milijardi dolara donacija. Njegova mladalačka stranačka elita spiskala je većinu ovog novca, stavljajući ih sebi u džepove. Srbijom su harale nevladine organizacije, kao obaveštajne ekspoziture evropskih država i SAD, a i kao praonice para stranih donatora, kojima se preko donacija iz Srbije vraćao deo kolača, u kešu!

Krvavi pir Mlađana Dinkića sa uništavanjem monetarnog sistema i porobljavanja Srbije osnivanjem banaka sa sumnjivim kapitalom i kontrola Narodne banke Srbije omogućili su bandi Aleksandra Vlahovića i Mirka Cvetkovića da kroz privatizaciju, rasprodajom profitabilnih društvenih i javnih preduzeća, zgrnu ogrоmne pare i ostave bez posla stotine hiljada radnika. Đinđićeva ideja o Srbiji kojom će vladati 100 porodica počela se ostvarivati. Velike parajlije su postali Dušan Spasojević, Ljubiša Buha, Predrag Ranković Peconi, ološ koji ni pismo majci nije umeo da napiše.

Uvidevši kuda plovi brod na kome je kormilar, Đinđić se uplašio spoznaje do koje je došao: Srbija je tonula, međunarodna zajednica je želela da Srbija potone, intenzivno je radila na otcepljenju Kosova, na destabilizaciji njenih delova... Đinđiću su postavljali ultimatume, i on je shvatio da mu nema izbora, osim da promeni kurs i da počne da traži saveznike. Rusija je uvek bila tu da pruži ruku i Đinđić je u njoj video šansu. Prekasno. Platio je glavom. Nakon Đinđićevog streljanja, Srbija se našla u novom haosu. Put za pljačkanje Srbije bio je utrt, jer je Đinđić znao da stane za vrat onima koji su prelazili crvenu liniju u pribavljanju materijalnih sredstava.

Gej lobi u Demokratskoj stranci doveo je na Đinđićevo mesto Borisa Tadića. Malokrvnog, poluobrazovanog, besprizornog i beskrupuloznog čoveka. I pljačkanje Srbije i njeno rastakanje moglo je da počne. Koliko je Boris Tadić kao vojni ministar opljačkao vojnu imovinu tek treba da utvrdi istraga. Njegov kriminal sakriven je novom kapom koju je stavio na glavu - funkcijom predsednika Demokratske stranke i predsednika Srbije.

Đinđićevu zamisao da će Srbijom vladati stotinu porodica, Boris Tadić je sproveo u delo. Njegove stranačke kolege, puki sirotani, preko noći su postali biznismeni. Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović za pet godina je postao vlasnik i suvlasnik desetine kompanija. Njemu je celo Podrinje moralo da plaća reket. Svaki ozbiljan posao morao je da bude aminovan i naplaćen od Dušana Petrovića. Svi ovi kriminalci uživaju punu podršku Borisa Tadića.